Језичке недоумице – употреба сугласника Ј и Х Посебно треба обратитит пажњу на правилну употребу сугласника Ј и Х. Ово је управо и једна од особености српског језика коју морамо сачувати у оригиналном тумачењу. Правилно писање сугласника Ј одређују два положаја гдје се налази у односу на слово И, то јест да ли је слово И прије или послије Ј : ево неколико примјера: Анђелија, таксију, мојих, каиш, историјски, шумадијски, пиј, сашиј, епопеја, Одисеја и сл. Основна правила у писању сугласника Х ( у зависности гдје се налази у ријечи) јесу : а) гдје му је по постанку мјесто: хвала, хајдук, хљеб; б)у генитиву множине придјева, придјевских замјеница и редних бројева: добрих, твојих, првих; в) у првом лицу једнине аориста и у првом лицу једнине и трећем лицу имперфекта: рекох, писах, говораху… Али, постоје и дублети, тј. двојни облици, када је правилно рећи и писати: ухо и уво, чоха и чоја, пастув и пастух, кихати и кијати и сл.
