Добро дошли у пету емисију из серијала „Завичајна ризница“ – српски језик и ћирилица - чувар идентитета Срба Подриња у БИХ , коју реализујемо уз подршку Министарства културе и информисања – Владе Републике Србије.
У данашњој емисији говоримо о значају дјела српских писаца. Шта нас учи историја, каква је наша историја , колико о историји и писцима коју су је у својим дјелима записали знамо. За вријеме турске владавине овим просторима, развила се велика усмена епска и лирска књижевност изузетне љепоте. Она се преносила са “кољена на кољено”, усменим путем, а најљепше су је пјевали и приповједали народни пјевачи уз гусле. Производ маште народног уметника или засноване на стварним догађајима којима је онда свако понешто додавао, приче и песме српског народа су јединствене љепоте и плене својом оригиналношћу. А да ли су ова и друга дјела српске књижевности инетерсантна младима. Да ли плене и младе који су све више окренути страним језицима, култури . Кроз емисију покушаћемо да се вратимо корјенима. Да истражимо шта се данас од српске књижевности обрађује у школским лектирама.
Основни идентитетски критеријум Срба су језик и његово писмо, а култура представља оно што један народ чини народом. Језик је наша једина права лична карта са генетским кодом. Свједоци смо опасне најезде страних ријечи која је захватила српски језик, а ми те стране ријечи прихватамо врло лако. Млади можда и најлакше, правдајући се да тако лакше и боље комуницирају са другима. Да ли је то оправдање ?
Ученици Основне школе „ Свети Сава“ у данашњој емисији говоре управо о језику. Поред тога, Маја Степановић професорица српског језика је са ученицима припремила у овом првом сегменту данашње емисије и рубрике „ Зашто се каже“ и „ Заблистај знањем „
Пажљиво слушајте , много тога од дјеце можемо научити.
У данашњој емисији о српској књижевности пажњу скрећемо на дијела која се обрађују у школској литератури. Колико је значајно да млади знају о дјелима која су настала за вријеме живота Светог Саве и Светог Симеона, потом дјелима из времена турске владавине овим просторима, када се развила велика усмена епска и лирска књижевност изузетне љепоте. Али и дјелима која је од заборава сачувао Вук Караџић и други српски писци Веселиновић, Обрадовић, Сремац, Ћопић, Шантић...
Која се дјела српске књижевности обрађују у основном деветогодишњем образовању у Републици Српској разговарали смо са наставником српског језика у највећој Основној школи у Зворнику „Свети Сава“ Драгишом Глишићем. Он је истакао да се српска књижевност са ученицима обрађује од шестог до деветог разреда. У основним школама постоје читалачки дневници, у којима ученици на креативан начин изражавају оно што су прочитали каже Глишић додајући да читалачки дневници нису обавезна активност за ученике. Глишић сматра да је значајно што се екранизују поједина дјела српске књижевности, јер је и то један вид приближавања како дјела, тако и писаца ученицима. Он је додао да свавако није исто погледати филм, серију и прочитати само књижевно дјело.
У средњим школама ученици настављају са изучавањем српске књижевности. Николина Лазић, библиотекарска средњошколског центра „ Петар Кочић“ истиче да је српска књижевност према плану и програму највише заступљена.
Народне песме, приче и вјеровања, прикупио је и објавио Вук Караџић, славни реформатор српског писма. Захваљујући њему, књижевна баштина српског народа позната је и данашњим генерацијама, а већина становништва са ових простора одрасла је слушајући управо ове пјесме и приче. Тако је, према предању, једном давно и Вук Караџић славном немачком писцу Јохану Волфгангу Гетеу испричао “Хасанагиницу”, а Гетеу се она толико свидела да је године посветио учењу српског језика не би ли ово ремек-дјело српске народне књижевности могао да чита у оригиналу.
Један други књижевник и нобеловац, Карл Шпителер за епске пјесме са ових простора је написао: „Тако величанствене епске пјесме као што су српске, од Хомеровог доба није створио ни један други народ”.
Све ово говори у прилог једној чињеници, а то је да од заборава на различуите начине треба са сочувамо своју историју, своје писмо, свој идентитет. Преносимо своје наслеђе на младе, учимо их правим вриједностима .
Емисија релаизована уз помоћ и подршку
Министарства културе и информисања
– Владе Републике Србије
