Желимо вам добродошлицу у емисију „Завичајна ризница“ – српски језик и ћирилица - чувар идентитета Срба Подриња у БИХ. Циљ емисија из овог серијала, коју реализујемо уз подршку Министарства културе и информисања – Владе Републике Србије, је да подигнемо ниво знања наших слушалаца и читалаца сајта о правопису, језику и духовно историјском наслеђу. Подизање знања је кључно за препознавање и дефинисање културног идентитета Срба у Подрињу.
Надамо се да ће кроз серијал „ Завичајна ризница“ – српски језик и ћирилица - чувар идентитета Срба Подриња у БИХ, што више грађана обогатити своје знање о нематеријалној културној баштини Срба са овог простора. Можда ћемо их подстаћи да се више баве овим областима, да истражују, читају, провјеравају своје знање.
У томе ће нам помоћи и будућност наше земље, наши млади суграђани, ученици Основне школе „ Свети Сава“, уз подршку професорице српског језика Маје Степановић. У данашњој емисији они ће нас између осталог упознати са језичким недоумицама . Како се правилно каже и пише авион, камион, петнаест... и слично
У другом дијелу емисије говоримо са ученицима о српској књижевности. Почеци српске писмености везују се за два учена Грка из Солуна, Ћирила и Методија. Њихов мисионарски рад изњедрио је глагољицу – прво словенско писмо настало у другој половини 9. вјека. Српска средњевјековна књижевност тесно је повезана с успоном државе Немањића, а њена форма је била изразито духовна и религиозна. Творци ове књижевности чије су основне књижевне врсте житија и литургијске химнографије, била су црквена лица. Тек у позном средњем веку јављају се поједини књижевни текстови који на непосреднији начин изражавају личност својих аутора.
Трећу емисију посвеђујемо младима и са колико пажње читају српску књижевност. Разговарали смо са библиотекарима и ученицима Средњошколског центра „ Петар Кочић“ из Зворника. У данашње вријеме које је у знаку свакодневног развоја технологије, колико су млади заинтерсовани за књижевност. Да ли читају, шта их интересује питали смо библиотекаре из Шековића и Зворника, али и средњошколце. Милорад Вукајловић из Народне библиотеке из Шековића истиче да се са младима мора више радити како би завољели српску књижевност, али и развили љубав према писаној ријечи.
Директорица Народне библиотеке у Зворнику Нега Стјепановић је мишљења да се култура читања првенствено развија у породици. Младима примјер требају да буду родитељи , њихов избор књига је пут којима дјеца иду. Како би младе уопше привукли писаној рјечи, у Народној библиотеци Зворник, се прилагођавају трендовима, али како кажу граница се мора знати - без шунда. Стјепановић истиче да за младе посебно средњошколце на сајмовима купују белетристику која их интересује како би их на тај начин привукли култури читања. Она је поставила и питање колико је прилагођена лектира у школама ученицима, те истакла значај да млади добију праву информацију о српској књижевности којој се враћају тек у зрелим годинама.
Млади су различитог мишљења, тако и треба да буде. Једни, посебно љубитељи историје радо читају дјела српске књижевности, другима је интерeсовање другачије.
Српска књижевност је својим богатством стекла ванвременски значај, а признале су је многе светске организације и уважени појединци. УНЕСЦО је уврстио у своју библиотеку Миросљављево јеванђеље. То је први сачувани споменик српске писмености из 12. века . Ова литургијска књига исписана ћирилицом на пергаменту и украшена минијатурама у боји и злату, писана је за хумског кнеза Мирослава. Чак је и славни немачки писац Гете учио српски језик да би у оригиналу могао да чита пјесме нашег народа које се по љепоти пореде са Хомеровим.
Из свега наведеног што смо чули у данашњој емисије важно је да знамо све о свом културном наслеђу. Наслеђу које нас веже са матицом Републиком Србијом . Сачувајмо га и заштитимо. Причајмо о њему својој дјеци како би га сачували од заборава
Емисија релаизована уз помоћ и подршку
Министарства културе и информисања
– Владе Републике Србије
