У данашњој емисији из серијала „Завичајна ризница“ – српски језик и ћирилица - чувар идентитета Срба , Подриња у БИХ, коју реализујемо уз подршку Министарства културе и информисања – Владе Републике Србије, представићемо вам Прво пјевачко друштво Изворник. Поред тога чућемо и шта су нам наши пријатељи – ученици Основне школе „ Свети Сава“ припремили када је у питању писменост - језик и писмо, и усмена књижевност.
Година 863. представља почетак словенске писмености. На захтев великоморавског кнеза Растислава да му пошаље учене људе који ће међу Словенима ширити писменост и хришћанство, византијски цар Михаило III одредио је за мисију два брата Солуњана, Константина Филозофа (Ћирила) и Методија, који су добро знали словенски језик. Они су, пре поласка у мисију, превели неопходне библијске књиге са грчког на словенски језик и записали их писмом глагољицом, првим словенским писмом. То писмо створили су прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама, а постојала је обла и угласта глагољица. Назив води порекло од речи глагољати, што значи „говорити”. У српским крајевима глагољицу је убрзо заменила ћирилица, а у западним латиница.
Ћирилица је друго словенско писмо, а настала је крајем IX и почетком X века по угледу на грчко писмо. Њен творац није познат, али се претпоставља да је то био један од ученика Ћирила и Методија (вероватно Климент Охридски) и да је настала у Македонији. Бугарски писац и монах Црноризац Храбар почетком X вјека пише важно научно дјело под називом „Слово о писменима“, у којем расправља о вриједности словенског језика и писма. До тада се вјеровало да постоје само три света језика (латински, грчки и хебрејски), а Црноризац је успио да одбрани вриједност и значај словенског језика и да објелодани вриједне податке о словенској мисији солунских просветитеља Ћирила и Методија.
У овом првом дијелу емисије коју уређује професорица српског језика у Основној школи Свети Сава у Зворнику, Маја Степановић , ученици ће говорити о значају језика . Како кажу језик је најживља, најпотпунија и најсигурнија веза која спаја прошла, садашња и будућа поколења народа у једну велику историјски живу цјелину. Послушајмо их.
У наставку емисије представљамо вам Прво зворничко пјевачко друштво „Изворник“. За Зворничане је ово друшто постало својеврсан бренд , којег воле, цијене и радо слушају. Сваки концерт Изворника одише неком посебном атмосфером. Након њега заборавите све своје проблеме и дуго вас на крилима нота, носи музика. „Изворник“ барем једном годишње организује за своје чланове заједничко путовање, као права велика породица. Прво зворничко пјевачко друштво „Изворник“ , својим постојањем утиче не само на музички укус својих чланова, него и на музички укус грађана Зворника и шире.
Њихова музика сажима више од два вијека музичког наслеђа и етно-музике цјелокупног региона. Многе пјесме које се изводе биле су сакривене колективним памћењем народа, а некима су били сачувани само фрагменти. Управо због тога, веома је значајно прикупити изворне пјесме и за наредне генерације сачувати их од заборава, истиче Оливера Спремо Поповић, солисткиња - чланица „Изворника“. На тај начин чувамо своје културно наслеђе за оне који долазе после нас. Ако то ми не урадимо трагови могу бити заметени, опомиње Оливера Спремо Поповић.
Свако од ко посједује фрегменте, или цијеле пјесме требало би да их поклони неком културно умјетничком друштву, библиотеци, хоровима како би остали дуго записани у нашој традицији и сачувани од заборава, саветује и предлаже у овој емисији солисткиња „Изворника“ Спремо Поповић .
Емисија релаизована уз помоћ и подршку
Министарства културе и информисања
– Владе Републике Србије
