Tokom septembara prisutne su aktivnostima u Loznici i Tršiću, obeležavnje Vukovog sabora, koji tradicionalno traje sedam dana, od ponedeljka do nedelje.Ovaj put govorimo o kampu za mlade i centraloj svečaosti, kojm se završavaju Vukovi dani.
Grad Loznica u saradnji sa Кabinetom ministra bez portfelja zaduženim za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom Đorđa Milićevića u septembru održava kulturno-obrazovni kamp za mlade iz dijaspore „Tršić 2024“.Ove godine učestvuje stotinak mladih iz pet država, uče jezik i ćirilicu, stvarajući nova prijateljstva i kontakte sa Srbijom.
Ministar Milićević posetio je zajedno sa zamenikom gradonačelnika Loznice Petrom Gavrilovićem, upoznao se sa učesnicima i aktivnostima koje se sprovode u cilju predstavljanja kulturno-obrazovne razmene i saradnje sa mladima iz dijaspore, osmišljenim da im na taj način približe Srbiju i njenu kulturnu baštinu. On je istakao da mladi dolaze iz pet država, ali da je njihova jedna, i zajednički imenitelj za sve njih Srbija koja ih okuplja, kao i srpska trobojka koja simbolizuje jedinstvo srbskog naroda, a vezuje jezik, ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. Na kampu u Tršiću deca iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, BiH i Rumunije uključena su u radionice kaligrafije, likovnog stvaralašta i književnosti.
Ovogodišnji Vukov sabor protekao je u znaku obeležavanja dva jubileja, dvesta godina od rođenja Branka Radičevića i dva veka Letopisa Matice srpske, a centralna i završna manifestacija 91. Vukovog sabora, zbog loših vremenskih uslova nije održana na saborištu u Tršiću već u Vukovom domu kulture u Loznici.
Pozdravnu reč uputio je zamenik gradonačelnika Loznice, Petar Gavrilović, koji je kazao da je saborovanje deo tradicije Srba i znači okupljanje na jednom mestu, a da se u Loznici, u lepom Podrinju, već 91 godinu okuplja svekoliki srpski rod oko onoga što je za jedan narod najvažnije – a to su jezik i pismo. Gavrilović je podsetio na reči Stefana Nemanje da „nacija koja nema svoju knjigu i svoje pismo ne može se nazvati nacijom“, i da izgovorena reč traje samo jedan trenutak, a napisana večno, dodajući da zahvaljujući Vuku Кaradžiću, Srbi danas imaju najsavršenije pismo na svetu, gde jedan glas označava jedno slovo.
Ministar kulture Republike Srbije Nikola Selaković, ovogodišnji besednik na Saboru, podsetio je da se Vukov sabor održava u godini kada se navršilo 160 godina od Vukove smrti i 210 godina od izlaska prvih Vukovih dela koja su postala temelj novije srpske kulture, zbirke narodnih pesama nazvane „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“ i gramatike koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisana“. Selaković se osvrnuo i na činjenicu da se ove godine obeležava i 200 godina od izlaska prvog broja „Letopisa Matice srpske“, 200 godina od rođenja Branka Radičevića, 90 od rođenja Branka Miljkovića i 40 od odlaska Branka Ćopića. On je naglasio da danas zalaganje za Vuka predstavlja odbranu vukovskog principa brige i odbrane srpskog jezika i ćiriličkog pisma. To je zalaganje za odlučnu, ozbiljnu i nepokolebivu kulturnu politiku, a briga o srpskom jeziku i pismu nije floskula, već mera samosvesti i samopoštovanja, mera brige nas današnjih o budućnosti, mera po kojoj će se meriti koliko smo dostojni Vuka, „Letopisa“ i tri Branka – poručio je ministar kulture Srbije Nikola Selaković, podsećajući na to da je Vuk iskazivao stalno interesovanje za sve Srbe ma gde živeli.
Ovogodišnje saborovanje završeno je muzičko - scenskim programom „Odom Branku Radičeviću“.
