Pravoslavni
vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i
njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti,
poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i
farbaju uskršnja jaja.
Na
Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog
prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Pošto je to za
hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od
bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana
ne rade poslovi u polju i u kući.
Veliki petak se
smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u
crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.
Od Velikog
četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u
pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Običaj farbanja
jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela
crkva, u 16. veku.
Da su se jaja
ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se
spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih
jaja.
Veliki petak je
dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Vaskrs.
U nekim krajevima
se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi
pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko
stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak
važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje
gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.
