Na zimske čarolije niko nije imun. Koliko god da ne volimo hladnoću, poledicu i uopšte onu drugu stranu medalje koju zima ima, verujemo da na sve to zaboravite kada iz tople sobe gledamo krupne pahulje snega kako padaju. U potrazi za osveženjem od ovih toplih avgustovskih dana, naišli smo na neke interesantne informacije o snegu i snežnim pahuljama koje ovom prilikom delimo sa vama.
-Prosečna pahuljica krije u sebi 180. biliona molekula vode.
-Sneg poseduje karakteristike minerala, poput dijamanta ili soli.
-Centralni deo svake pahuljice uglavnom čini zrnce prašine, koje može da potiče čak i od vulkanskog pepela ili svemirske prašine.
-Postoje ljudi koji kada vide sneg zapadaju u izraženo panično stanje. Strah od snega zove se hionofobija.
-Dokazano je da ljudi više kupuju kolače, torte i uopšte slatkiše kada se putem vremenske prognoze najavi snežna oluja.
-Bentli A. Vilson smatra se prvim čovekom koji je uslikao fotografije snežnih kristala daleke 1885. godine. On je zakačio fotoaparat za mikroskop, a pahulje je pomerao perom od ćurke. Napravio je oko 5.000 neverovatnih fotografija i ubrzo umro od upale pluća.
-Svaka pahulja, bez obzira na sklop kristala i vrstu, ima pravilan šestougaoni oblik.
-Otprilike, 12% Zemljine površine je konstantno prekriveno snegom.
-Na Aljasci, u mestu Valdes, u proseku godišnje padne 10 metara novog snega.
-Ginisova knjiga rekorda kaže da je najveća pahulja ikad zabeležena imala prečnik od 38 santimetara i nađena je u saveznoj državi Montani 1887. godine.
