Tokom Sarajevo Film Festivala, a u okviru kampanje EU sa Tobom, u Sarajevu je održan panel „Kultura koja povezuje – evropske mogućnosti za kreativne industrije“ na kojem se govorilo o tome kako EU i program Kreativna Evropa mogu podržati razvoj karijera mladih kreativaca.
Ovaj program je samo u BiH tokom posljednje četiri godine sa preko sedam miliona eura podržao više od 100 projekata među kojima su, osim Sarajevo Film Festivala, Bosansko narodno pozorište u Zenici, Muzej savremene umjetnosti u Banjoj Luci, Centar za kulturu u Trebinju i mnogi drugi.
„Kultura ne poznaje predrasude ni granice. Zato su naši programi, poput Kreativne Evrope,Erasmus+ i druge inicijative podrške, odlični alati koji doprinose procesu integracija. Film i kultura imaju jedinstvenu moć da preispituju ustaljene pretpostavke, daju drugačije perspektive i grade stvarne mostove.U regionu djeluju izuzetni filmski autori, muzičari, umjetnici i pisci irekao bih da je kreativnost njegov najbolji ambasador“, rekao je Luigi Soreca, ambasador Evropske unije u BIH, na otvaranju panela. Naglasio je da je i sam kulturu uvijek stavljao u središte svog rada, jer je upravo kultura polazna tačka za prenošenje vrijednosti Evropske unije. „Kreativni sektor izuzetno je važan za cijeli region. Pokretač je ekonomskog razvoja, kreira kvalifikovana radna mjesta i podstiče lokalnu ekonomiju. Stoga, podržavajući kulturu, podržavamo povezaniju Evropu “, poručio je Soreca.
Sarajevo Film Festival (SFF) jedan je od najboljih primjera kako Kreativna Evropa podržava jačanje i razvoj industrije, razvoj talenata i kreativnosti, te jačanje evropskog identiteta, kulture i vrijednosti. Sredstva Kreativne Evrope dostupna su kulturnoj i kreativnoj industriji u BiH od 2014. godine, a EU Sarajevo Film Festival podržava kroz inicijative Talent Sarajevo, CineLink Industry Days, Mladi i izgradnja mira.
Na panelu koji je okupio novinare, Mlade evropske ambasadore i kreatore sadržaja iz cijele regije Zapadnog Balkana moglo se čuti da Kreativna Evropa, uz velike festivale poput Sarajeva ili Pule, ima programe podrške za pisce, dizajnere i glumce, podržava koprodukcije i održavanje festivala, kao i mlade ljude na koji tek počinju graditi karijeru.
Uz moderaciju Milana Inića Yasserstaina, jednog od najutjecajnijih digitalnih kreatora na Zapadnom Balkanu, govorili su reditelj, scenarista i producent iz Crne Gore Ivan Marinović, producentica i osnivačica produkcijske kuće This and That Productions iz Srbije Snežana van Houwelingen, producent, osnivač Realstage Productions i direktor programa CineLink Industry Days Sarajevo Film Festivala Ishak Jalimam i producent, osnivač Vizart Filma i bivši rukovodilac Creative Europe MEDIA Desk-a za Bosnu i Hercegovinu Zoran Galić.
Govoreći o svojim iskustvima bez podrške programa Kreativna Evropa i s podrškom ovog Programa, Marinović je objasnio da je razlika velika i da to zna jer je radio filmove i prije nego što je Crna Gora postala članica Programa Kreativna Evropa.
„Ciklus razvoja filmskog projekta traje dugo, godinama, a od tog vremena zavisi kvalitet jer se vidi kad je nešto na brzinu urađeno i ovaj program vam daje kisik kiseonik da preživite taj period. Bez podrške je rizik veći, sve je mnogo teže. Svoje prve filmove sam radio kada sam bio mlad i nisam imao porodicu, odgovornost, ali svi debitanti rade tako, na mladost i na snagu. Uostalom, pogledajte koliko vremena prođe između dva filma. Nekima i 14 godina, što znači da ljudi u godinama kada su najpotentniji ne rade jer prikupljaju novac“, kaže Marinović i naglašava da se filmovi u regiji rade iz ogromne ljubavi, da od toga niko ne živi, ali da je s Kreativnom Evropom mnogo lakše.
Houwelingen je naglasila da je za rad svakog kreativca izuzetno važno ono što Kreativna Evropa pruža - povezivanje, razmjena znanja i iskustava, stipendije, učešće na radionicama...
„EU radi sve što može, ali problem su nacionalni fondovi. Niko u regiji nema zdrav nacionalni sistem za podršku mladim kreativcima“, rekla je ona.
Kako je Mlade evropske ambasadore zanimalo i da li se i u kojoj mjeri vještačka inteligencija koristi u filmskoj industriji, dobili su odgovor da je to alat i da „niko i ništa ne može zamijeniti znanje Stevena Spielberga i njegovu kameru“, ali da pri stvaranju filma postoje dijelovi procesa gdje je AI postala neophodna.
„AI jeste alat, ali je potrebno mnogo toga regulisati s aspekta autorskih prava i za kreativce je to sada najvažnije pitanje“, rekla je Houwelingen.
Od 2014. godine Kreativna Evropa podržava projekte s ciljem podsticanja kulturne raznolikosti, promocije umjetničkog izražavanja i jačanja ekonomskog potencijala kreativnih industrija. Strukturiran oko tri potprograma (Kultura, MEDIA i Međusektorski potprogram), program Kreativna Evropa za period 2021–2027. raspolaže budžetom od 2,44 milijarde eura za podršku i promociju evropske kulturne i jezičke raznolikosti, jačanje kulturne saradnje i odgovaranje na potrebe i izazove kulturnog i kreativnog sektora, te za podršku saradnji između kulturnih i kreativnih sektora, za inovativna digitalna rješenja, medijsku pismenost i akcije koje podržavaju pluralističko i otporno medijsko okruženje.
