Mnogi veruju da je tokom leta naša planeta bliža Suncu, a zimi dalja, zbog čega se temperatura i vremenski uslovi toliko razlikuju u ovim godišnjim dobima.
Često u knjigama možemo videti prikaz Zemljine putanje dat u perspektivi, koji izgleda kao razvučena elipsa. Nažalost, tu nepravilnu sliku mnogi upamte zauvek. Istina je nešto drugačija: Zemljina putanja se toliko malo razlikuje od kružnice da, ukoliko je nacrtate pravilno, jedva da ćete primetiti da nije krug.
Međutim, koliko god Zemlja bila daleko ili blizu od Sunca, ova razdaljina ne utiče na vremenske prilike na Zemlji.
Glavni razlog, zbog kojeg na Zemlji postoje godišnja doba, nagib je njene ose. Zemaljska osa je zamišljena crta koja prolazi kroz polove i čini ugao od 23.5 stepeni u odnosu na vertikalu njene orbite oko Sunca i uvek je usmerena u istom smeru tokom cele godine.
Zraci koji dolaze sa Sunca padaju pod manjim uglom u poređenju sa drugim područjima zemaljske kugle. Kada je severna polovina dalje od Sunca, odnosno možemo reći da se otklanja od njega, tada je količina svetlosti koju ona prima raspodeljena na većem području i zato dobija manje toplote. Tako će u to vreme na severnoj polovini biti zima, a na južnoj leto. Isto se događa kada se južna polovina otklanja od Sunca. Tako će, u drugom delu godine, tamo biti zima, dok će na severnoj polulopti biti leto. Zato, iz ovoga možemo zaključiti da svi delovi Zemlje primaju različitu količinu sunčeve svetlosti što uzrokuje godišnja doba.
Letnja dugodnevnica (solsticij) je vreme kada je severna polulopta najbliže Suncu. Tada je sunce na najvišoj tački na nebu, što čini prividni luk njegove putanje većim, pa mu treba više vremena da pređe nebo. To je razlog zbog kojeg je najduži dan u godini negde oko 21. juna.
I tako, dok se severni pol počinje odmicati od Sunca, ono se kreće sve niže (južnije) na nebu, tj. smanjuje se luk njegovog prividnog kretanja. Dani postupno postaju sve kraći i kada dođe do srednje tačke kretanja oko 22. septembra kažemo da je nastupila jesenja ravnodnevnica (ekvinocij).
Kada se severni pol otkloni najdalje od Sunca, ono izlazi na najnižoj (najjužnijoj) tački, a kako je u podne najniže na jugu to skraćuje luk njegove prividne putanje, pa zato prelazi nebo relativno brzo. Tada, oko 22. decembra, imamo najkraći dan i to zovemo zimski solsticij - kratkodnevnica.
Kada severna polulopta ponovno započne približavanje Suncu, ono se svakodnevno diže sve više na nebu, i kada dosegne srednju tačku, oko 21. marta, kažemo da je nastupio proljetni ekvinocij (ravnodnevnica).
Kada bi osa imala nagib od nula stepeni u odnosu na vertikalu kretanja Zemlje oko Sunca, ne bi bilo godišnjih doba, a sunčevi zraci bi dolazili do Zemlje pod istim uglom kroz celu godinu.
Najčešća zabuna vezana uz godišnja doba je da kada se Zemlja približi Suncu, onda je leto, a kada se udalji nastupa zima. Zemlja kruži oko Sunca u obliku elipse, a ne savršene kružnice; ali ta elipsa veoma malo odstupa od kružnice i to odstupanje jedva da ima ikakav uticaj na godišnja doba.
Izvor GEEK.HR.
