Prvi maj – Međunarodni praznik rada preživio je društvenu tranziciju devedesetih i u ovim o vremenima izgubio na značaju, kao simbol radničkog praznika. Izostalo je tradicionalno obilježavanje ovog radničkog praznika, a on je izgubio i raniji značaj za radničku klasu.
Praznuje se 1.maj kao bilo koja dva neradna dana, a reklo bi se tek danas ima smisla da ga radnici iskoriste za promociju radničkih prava. Radnici, ili zaposleni, od devedesetih naovamo suočili su se sa ekonomskim krizama, privatizacijom, otpuštanjima. Na red su došli, kako ih sad definišu, novouspostavljeni radni odnosi.
Za vreme socijalizma, radnička klasa je bila izdignuta i uvažavana, ne samo deklerativno, već na nju se tako gledalo i u društvenim tokovima. Na taj dan, 1.maja, praznovalo se paradama i defileima, prijemima i deljenjem zahvalnica, večernjim logorskim vatrama uoči 1.maja i jutarnjim urancima.
Praznovao se 1.maj bez demonstriranja i galame, zahteva za poštovanjem radničkih prava i boljem položaju radnika, jer to se podrazumevalo.
Danas, sindikalne organizacije su profesionlna zaštita radničkih prava, koje 1.maju prazniku rada ne pridaju zančaja i ne koriste ovaj datum kako bi upozorili na težak položaj zaposlenih i istakli problem sa kojima se suočava radnička klasa. Sam pojam radnička klasa, danas se upotrebljava više formalno u zavisnosti od toga ko ga i u koju svrhu koristi.
