Dugo godina delovi istorije o stradanju srpskog stanovništva u II Svetskom ratu su nepoznanica, o njoj se nije smelo i nije govorilo. O mnogim zločinima se ćutalo, zato što su žrtve bile prevelike i mnogo veće nego što se očekivalo. Tačan broj nikad nije utvrđen, a sa godinama koje su prošle to je još teže uraditi.
„Ćutalo se za rad bratstva i jedinstva“, komentar je magistra dr. Radomir Pavlović iz Srebrenice. Pavlović je predsednik udruženja „Most“ iz Skelana, koje se bavi kulturom sećanja, a kako kaže ovaj podatak je dokumentovan u knjigi memoari Pere Đukanovića, koji je bio učesnik događaja.
Sadržaj ovog teksta je realizovan u audio emisiji „Кultura sjećanja Srba, kroz istoriju - na obalama Drine“, možete ga poslušati na linku spotify kanala radija Osvit:
https://creators.spotify.com/pod/show/1n88I1SqrA8Ql7yRPZM4L8/episode/5t7rmuX1EfsaX1awk6Emob/details
Stradanja Srba u Podrinju najbolje je opisano u upravo u memoarima Pere Đukanovića ,,Ustanak na Drini''. Ova knjiga su memoari, sećanja svedoka i učesnika koji je imao hrabrosti da je napiše. Dugo je vremena prošlo od njenog nastanka, a dugo je bila i zaboravljena, tačnije skrajnuta. Ova knjiga je bila zabranjena, a najviše ju je osporavao Rodoljub Čolaković.
Pero Đukanović je svedočio da je zaustavljen rad posleratne Republičke komisije koja je trebalo da istraži zločine nad srpskim narodom. Razlog rasformiranja su prevelike srpske žrtve, i da se njihovim popisom ne bi ugrozilo „bratsvo i jedinstvo“, trebalo je to prećutati. Podaci nisu bili po volji vlasti. Pa je prekinut rad komisije i prikupljanje arhivske građe i popis žrtava.Tu je bio kraj dokumentovanja zločina.
Ko je bio Pero Đukanović ?
Pero Đukanović je ličnosti koja je bila svedok svih važnijih događaja, pa njegove reči imaju težinu. U I Svetskom ratu bio je dobrovoljac u srpskoj vojsci na Solunskom frontu, za šta je odlikovan. Tokom II svetskog rata Pero Đukanović je bio jedan od predvodnika ustanka, kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, 1941. i 1942. godine, a kasnije je bio učesnik zasedanja AVNOJ-a i poslanik u prvom sazivu Skupštine FNRJ. Pero Đukanović je rođen u Kravici 1892. godine, a preminuo je 1986. godine u Beogradu.
Pero Djukanović
Reči koje je Radomir Pavlović pročitao u njegovoj knjizi ,,Ustanak na Drini'' uticale su na njegovu odluku da osnuje udruženje „Most“ i počne da se bavi kulturom sećanja, zabranjenom srpskom istorijom, ističući da im je cilj da isprave istorijsku nepravdu.
Od dela koje je Pavlović napisao i kojima se neguje kultura sećanja na srpska stradanja, su zbornici posle naučnih i okruglih stolova. To su knjige „Stradanje Srebreničkog kraja u 20 vijeku“, „Prodor Francetića legije na rijeku Drinu tokom 1942-1944.“ i „Bure krvi u Drinjači 1941“, zatim i „ Da se ne zaboravi“ koja govori o znamenitim ljudima ovog kraja.
Sa Radomirom Pavlovićem, predsednikom udruženja „Most“, prisetili smo se strašnih zločina u Podrinjuje koji su se desili na početku II Svetskog rata. Sve zločine počinila je Crna legija pod komandom Jure Francetića, koja je zvanično osnovana u jesen 1941.godine i uglavnom je bila sastavljena od muslimana iz Istočne Bosne. Ova po zlu čuvena Crna legija, je ubijala srpsko stanovništvo odmah po proglašenju NDH.
Zločin u Drinjači
U krvavi pir po Podrinju Jure Frančetić i Crna legija su krenuli u leto 1941.godine. Zabeležen je i boravak Jura Francetića u Zvorniku, gde se slikao na gvozdenom mostu, a njegova Crna legija je posebno krvave zločine počinila u Drinjači.
Jure Francetic u Zvorniku
Kako se Udruženje „Most“ bavi očuvanjem kulture sećanja i istine o stradanju srpskog naroda, kroz održane okrugle stolove obnovili su saznanja i podsetili se svih događaja. Okupili su na okruglim stolovima zajedno istoričare, svedoke i potomke stardalih Srba, na kojima su iznosili svoja saznanja. Posvetili su pažnju i edukaciji mladih. Održani su istorijski časovi sa mladima, postavljene su spomen ploče i biste, na mesta startišta koje su locirali i posetili po kazivanju svedoka i potomaka.
Prvi zločin u Podrinju desio se nadomak Zvornika u Drinjači. U Drinjači, prve zločine počinila je već 12. avgusta 1941. godine Crna Legija Jura Francetića. Njihove poruke terora bile su krvave. Tada su zaklali najmanje 100 Srba. Žrtve su klane nad buretom u koje je skupljana krv, koja je poslata Ante Paveliću u Zagreb. Tačan broj stradalih nikad nije utvrđen, a za ceo rat spominje se brojka od 1.203 srpskih žrtava u Drinjači.
Niko nikada nije pokazao interesovanje i volju da detaljno dokumentuje klanje iz avgusta 1941.godine, u Drinjači i o samom događaju čak nema pisanih tragova. Istorija je zaboravila, ali nije narod, koji je zapamtio kako su Srbi ubajeni. Udruženje „Most”je u Drinjači postavilo je spomen ploču civilnim žrtvama.
Zločin u Fakovićima
Nije samo Drinjača bila mesto pokolja Srba.Uz nabrajanje i drugih mesta stradanja Srba, Radomir Pavlović je posebno istakao i Fakoviće, gde je u jednom danu ubijeno 179 Srba. Na mestu gde je 1942.godine bio pokolj srpskog stanovništva Srebreničkog sreza, koji je izvršila zloglasna Crna legija kojom je komandovao Jure Francetić, podignuta je i osveštana spomen ploča. Da svodoči o ovom događaju. Udruženje „Most” organizuje obeležavanje ovog datuma.
Na spomen ploči je uklesan natpis na kojem piše: „Na području Srebreničkog sreza tokom Drugog svjetskog rata u genocidu Nezavisne države Hrvatske nad srpskim narodom ubijena su 2262 lica od čega je 430 djece, u pokolju srpskog civilnog stanovništva koji su počinili Hrvati i muslimani pripadnici 29 stajaće bojne natporučnika Josipa Кurelca. Masovna ubistva bila su aprila 1942. godine kada su ustaše u jednom danu ubile 179 Srba i pobacali u dvije jame koje su bile unaprijed iskopane kod crkve u Fakovićima“.
Milan Božić iz Seone kod Faković je 1952.godine organizovao vađenje posmrtnih ostataka iz masovne grobnice, što je zabeleženo i na fotografiji. Jedina je sačuvana uprkos zubu vremena, jer je ostatak građe uništen u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Ova fotografija sačuvana je kao deo porodičnog albuma porodice Glišić, a njenu restauraciju i kolorizaciju uradio je Slađan Grujičić.
Udruženje „Most“, zadnjih desetak godina trudi se da obeleži mesta stradanja Srba postavljanjem spomen ploča. Pokrenuli su i reviziju kojom žele da rehabilituju Srbe koji su branili svoj narod i sela, a proglašeni su neprijateljima i izdajncima jer su bili u četnicima. Obeležavaju se datumi stradanja uz parastos žrtvama , čas istorije i prisustvo potomaka ubijenih Srba i učenika srdnjih škola.
Kako je Pavlović naveo aktivni su na dokumentovanju, izučavajući i prikupljajući dokaze kako bi podsetili na određene događaje, da se ne zaboravi stradanju Srba.
Baveći se radom na očuvanju kulture sjećanja i istine o stradanju srpskog naroda, Udruženje „Most“ kroz svoje rad pokrenulo je i reviziju za određen broj Srba za koje smatraju da su očuvali srpski narod u Podrinju, i da nisu izdajnici.
Vredno je pomenuti udruženja i pojedince koji se trude da negovanjem kulture sećanja sačuvaju upravo od zaborava događaje o kojima se ranije nije govorilo. U Podrinju smo zabeležili rad Udruženje „Most“ iz Skelana i njenog predsednika Radomira Pavlovića.
