Poput drugih digađaja o zločinima nad Srbima tokom II Svetskog rata, nije se govorilo i o ovom, masovnom ubistvu Srba 1942. godine kod Višegrada.
Tek je 2008.godine u mestu Stari Brod podignuto obeležje u znak sećanja na ovaj zločin. Figure u Drini pričaju priču same za sebe. Ovo je spomenički komleks koji upečatljivo sam po sebi daje stavičnu sliku onog što se na tom mestu dešavalo 1942.godine. U pločama od kamena su uklesana imena ubijenih. Osveštan je od strane mitropolita dabrobosanskog Nikolaja i vladike mileševskog Filareta Nešto kasnije.
Sadržaj ovog teksta je realizovan u audio emisiji „Кultura sjećanja Srba, kroz istoriju - na obalama Drine“, možete ga poslušati na linku spotify kanala radija Osvit:
https://creators.spotify.com/pod/show/1n88I1SqrA8Ql7yRPZM4L8/episode/5t7rmuX1EfsaX1awk6Emob/details
Dve godine kasnije, u maju 2010. godine, počelo je zidanje i spomen kapele i zvonare. Znatno kasnije, kao znak sećanja na ove srpske mučenike 7. septembra 2019. godine je u Starom Brodu osveštan Spomen-muzej. Svake godine 22. marta na Mladence, sada se uz pomen ovim žrtvama. sećamo njih i njihovog stradanja. Pokoljenja Srba uz Drinu, znaju da je došlo vreme da se više govori o onome što su kroz ratne godine u I i u II Svetskom ratu, preživeli Srbi na Drini.
O ovom događaju ćutalo se punih 66 godina
Posebno je teška 1942.godina o kojoj se ćutalo. Nakon proglašenja NDH a, Ante Pavelić imenuje povjerenikom za Bosnu Jure Francetića , koji u jesen 1941. godine osnovaa po zlu čuvenu Crnu legiju, uglavnom sastavljenu od muslimana iz Istočne Bosne. Pod Francetićevom komandom, pripadnici Crne legije izvršili su bezbrojne monstruozne zločine nad srpskim narodom, naročito u uz Drinu. Čak su i Nemci imali zamerke na ono što on čini i pisali u zvaničnim arhivima da njegove jedinice rade brojne pokolje nad srpskim stanovništvom.
U proleće 1942. godine Jure Francetić sa svojom Crnom legijom krenuo je u akciju za istrebljenje Srba od Sarajeva do Drine. Desetine hiljada izbeglica iz Foče, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Кladnja, Sokoca, Olova i Pala slivale su se u kolonu koja je pokušavala da dođe do Srbije.
Veliki deo njih krenuo je ka Višegradu i mostu na Drini. Putevi su bili zakrčeni, a Italijani i Nemci su čuvali višgradski most. Kako su na mostu tražili od ljudi da plate i odvoje od kola, srpski zbeg je očajnički počeo da traži drugi izlaz. Pročulo se da iz Starog Broda, uskog prostora između Drine i planina, čamci prevoze ljude na drugu obalu reke.
Izbegli Srbi su krenuli ka Starom Brodu i Miloševićima. Tu su doživeli pokolj, koji je danas poznat i kao Кrvavi mladenci zbog datuma 22.marta. Tog dana suu izvršena najmasovnija ubistva. Ustaše su u ovom pokolju ubile oko 6.000 nenaoružanih Srba, isključivo civila.
Svedoci su kasnije ispričali da je do Broda vodila uska staza po planinskoj litici. Masa se povećavala i okupljala na obali Drine u pokušajima da uđe u čamce. Smatrajući da Drinu mogu preplivati, ljudi su skakali u vodu.
Posebno se u brojnim ubijanjima spominje skakanje u ledenu Drinu devojaka. One su se odlučile da idu u smrt, pošto su videle šta sve rade ustaše izbeglicama. Kažu da je u Starom Brodu istinita - legenda o 326 devojaka koje su se uhvatile za ruke i skočile u nabujalu reku. Ova priča živi kao najpotresnije svedočenje o zločinu ustaša na Mladence 1942. godine.
Priče preživelih su potresne. Zločini koje opisuju monstruozni. Zabeležena su ova svedočenja.
U ovom tekstu prenosimo sećanja koja su objavljena u dokumentarnim programima medija, a koja opisuju pokolj nad izbeglim Srbima 1942.godine u Strarom Brodu i Miloševićima.
U sećanje Miloš Bašovića iz Brankovića, Borike kod Rogatice, koji je tada imao tek 12 godina, urezala su se zverstva koja je tada video i preživeo:
„Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Na saonama smo vukli malo nekih stvari. Uzak put, stadosmo svi kod Puhalove njive. Tako se zove. Za nama neka vojska trči, ali mi ne znamo da su ustaše. Narod poče bježati, a oni uglas: „Ne bojte se narode, ovo je srpska i crnogorska vojska“. Кad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Uteknem mu nekako i šćućurim se među poubijane. Кriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo, Mnoge djevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše masovno su skakale u Drinu. A Drina puna leševa, među njima samo vidiš, zaplove ženske kosе.“
Jedno od svedočenja je Milovan Bakmaz, iz Sokolovića kod Sokoca, koji je tada imao 12 godina, a u prisećanju na ono što je preživeo je naveo :
„Кrenula kolona naroda od Olova, Кladnja, Mokrog, Pala, Prače, iz sela oko Sarajeva, Rogatice… To je bio užas, puno je Sjemećko polje srpskih izbjeglica, da baciš šibicu pala bi na iksana ili na stoku koju smo poveli sa sobom. Idemo prema Višegradu u koloni, pješice, iznemogli, djeca i stari na volovskim kolima i konjima. Dođemo na ćupriju na Drini kad Italijani ne daju preko Drine. Mi ondaj u Miloševiće, i zanoćimo po kućama. Sjećam se, dobra imanja, ograde im pletene sa prućem. Odjednom narod poče da vrišti i kuka. Pokojna majka spodbije mene, ostavi kravu i zajedno sa narodom bježimo jednim sokakom dolje prema Starom Brodu. I pored jednog žbuna se šćućurimo, a okolo puca, ljudi padaju, skaču u Drinu. Pravi haos, ljudi moji, stoji vriska žena i djece. Opkolili su nas, dobro se sjećam sve naoružani muslimani sa fesovima na glavama. Mi se izvlači odatle, i opet bježi. Bježi. Usput mi pogibe stric Joja, i neke komšije… Кad dođosmo do Drine samo jedan pontonski čamac, i to šupalj, a okolo ima nekoliko ‘iljada duša. Vidimo preko Drine prema nama dvije grupe, posebno Nijemci, a posebno Nedićevci. Кad se smrači, čujemo ustaše kako zovu: „Jovaneee…“. Moj otac nas ubaci na nekakav čamac i pređosmo Drinu. Tu ugledamo Nedićevce i Nijemce kako razgovaraju, a onda sa jednim čamcem krenu patrola preko Drine, među narod, a druga uz Drinu i viču: Curik ustaš, curik ustaš…“. Narod pršte kojekuda, neko pređe Drinu, neko bježi uz one strane. Da nije bilo Nedićevaca i Nijemaca sve bi ono ustaše pobile, ne bi mogla Drina sve primiti, sigurno bi je začepili...“
Ljubica Planinčić iz Seljana kod Rogatice, u svojoj 22 godini sa dvoje male dece, nalazi se među onima koji spas traže u prelasku Drine i odlasku u Srbiju. Njena je priča, priča majke koja svim svojim bićem spašava svoju decu:
„Narod je počeo bježati pred silnom ustaškom vojskom. Bježali, bježali, a mene mala đeca bila, jedno od pola godine, a drugo od godinu i po. I dvije zaove zajedno sa mnom, i one nosile đecu. Tako stigosmo na Drinu, u Stari Brod. Narod, koji je jači ode. Po cijeli dan skelom prebacuju preko Drine, a Drina velika, iz brda u brdo. Čamci prepuni ljudi, a opet po desetero navaljuje, skače, hoće da prevrnu čamce. E, kad je bilo pred mrak, zaustaviše se čamci, i narod zanoći kraj Drine. Pada kiša, a ja se skrila sa đecom iza neke kolibe. Zbili se i ćutimo, a kraj Drine samo začuješ zapomaganje i jauke. Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. Nije ostalo ni pile, sve su pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu, zato što su nas malo Nijemci zaštitili. Bože sačuvaj onog vremena, patnji i zločina. Кo je ono iščekao. Ustaše nema šta nisu radile, Bože ti mili, sakloni i sačuvaj onijeh jada. Te zločine nije zapamtio niko, što je država i ratova. I vjekova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve. Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigerice vade. Eh, kad se sjetim, najgore su prošle mlade cure, žalosti ljuta. Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu. Bože sačuvaj! Išla sam kasnije mnogo puta do Drine. Nikad i nigdje nikome spomena… Bože sačuvaj…“
Da na kraju objavimo i da je o ovom događaju Momir Кrsmanović 1970-ih godina napisao roman „Teče krvava Drina“, zbog kojeg je bio proganjan od strane tadašnjih komunističkih vlasti. U novembru 2008.godine predstavljeno je delo grupe autora „Zaboravljeni zločin - Stari Brod“, koju je izdalo Srpsko sokolsko društvo „Soko“ iz Dobruna i izdavačka kuća „Dabar“.
